Đorđe Balašević - Marina

Ma^Arina, tek uz pomoč starih ^C#mslika Još ^Amogu, da se setim tvoga ^C#mlika I ^F#mbude se tad, neki ^Dnemiri zli I ^Adrugovima pričam da si ^Dmoja bila ti, Sad ^Apijan,^E od te laži k'o od ^Adobrog, rumenog ^Evina

Ma^Arina, ti si bila moja ^C#mplima Ma^Arina, svetlo, tama, leto, ^C#mzima I ^F#mverujem još, u ^Dtome je spas I ^Ačesto tako smišljam neki ^Dživot za nas A ^Atada,^E javi mi se stvarnost ^Asetna, k'o vio^Elina

Ma^Arina, ja još iste pesme ^C#mpevam Ma^Arina, ja još iste snove ^C#msnevam Iz ^F#mničega smeh, još ^Dstvoriti znam Na ^Akraju svake pesme ipak ^Dostajem sam I ^Auvek,^E čujem kako šumi ^Amore, iz da^Eljina

Ma^Arina, da l' ćemo se ikad ^C#msresti Ja ^Ane znam, kuda će nas to ^C#modvesti I ^F#mdobro je to, što ^Dne znamo kraj Sad ^Azbogom neču reći da te ^Dvolim, al' znaj Ma^Arina,^E ti si bila moja ^Apesma i moja ^Epli^Ama ^E Ma^Arina,^E Ma^Arina,^E Ma^Arina,^E Ma^Arina