Oliver Dragojevic - Trag u beskraju

^AKa' i uvik, gledan ^Emore, ovu tajnu koja ^C#mdiše, ovu mrižu što me ^Bvuče u tamne dub^Aine, sve kroz pismu, u da^Ejine

^EI da oću i da ^C#msmin, ^C#mne bi moga skupit, ^B svu lipotu živ^Aota, niti suze, ovog^E svita

^ESve bi da, da si ^Atu, baren jedan tren da ^C#mvičnost bude, da ti pratin trag u ^Bbeskraju, ^A sve bi da, da si ^Etu

^EKa' i nekad, gledan nebo tražin gradove u ^C#mnoći, di smo podno zvizda ^Bzori krali grumen ^Asjaja, jutro moje di si ^Esad

^ESve bi da, da si ^Atu, baren jedan tren da ^C#mvičnost bude, da ti pratin trag u ^Bbeskraju, ^A sve bi da, da si ^Etu

^B Pismo di li je ^Akraj, (ovo more bez ^C#mdna) ženo razmakni ^Bsve, (sive koprene sna) budi opet moj ^Adom, (što sad pust je i ^C#msam) jer sad puna je ^Bluna, što nad morem ^Asja

^C#mSve bi da, da si ^Atu, baren jedan tren da ^C#mvičnost bude, da ti pratin trag u ^Bbeskraju, ^A sve bi da, da si ^Etu Sve bi da, da si ^Atu, baren jedan tren da ^C#mvičnost bude, da ti pratin trag u ^Bbeskraju, ^A sve bi da, da si ^Etu

^B Pismo di li je ^Akraj, (ovo more bez ^C#mdna) ženo razmakni ^Bsve, (sive koprene sna) budi opet moj ^Adom, (što sad pust je i ^C#msam) jer sad puna je ^Bluna, što nad morem ^Asja

^AKa' i uvik, gledan ^Emore, ovu tajnu koja ^C#mdiše, ovu mrižu što me ^Bvuče u tamne dub^Aine, sve kroz pismu, u da^Ejine