Oliver Dragojevic - Romanca

Uvik kad sam ^Ebs tobon, ja san ka i ^Bbdite zaboravin ^Abodma, svoje kose ^Ebside i godine ^Above, ča bi bile ^Gmteže ^C7 da me lipa ^Fmmladost^Bb7, uza te ne ^Ebveže

Razumi me ^Ebdobro, potribna si ^Bbmeni jer srce je ^Abmoje, ostalo u ^Ebtebi, a dok život ^Abbiži, ono žešće ^Gmtuče ^C7 da bi mir svoj ^Fmnašlo^Bb7, sve me tebi^Eb vuće

^Eb7A ča drugo ^Abmogu, prijateji ^Gmniman ^C7 puno njij je ^Fmbivših,^Bb7 a i ja ću s ^Ebnjima ^Eb7 ostaju mi ^Absamo, uspomene ^Gmdavne ^C7 virujuc da ^Fmkoja^Bb7, još će živit za ^Ebme

Zato uvik ^Ebmislin, na pobigle ^Bbdane i od tebe ^Abišćen, da ih najdeš ^Ebza me za umirit ^Absebe, vratit bi se t^Gmija ^C7 da bar zadnju ^Fmuru,^Bb7 buden ča san ^Ebbija

^EbAaa aa^Fm7a aaa,^Bb7 aaa aaa ^Eb7Maaa ^Eb7Maaa aaa ^Fm7 aaaa,^Bb7 aa a a^Eb7Ma aa a ^Eb6