Đorđe Balašević - Olivera

^DNa pragu svojih ^F#mdvadesetih ^C#mbio sam laka ^Droba ^Bmbile su moderne b^Earabe onih ^Adana. ^DNe želim svega ni ^F#mda se setim, ^C#mhteo sam eto sve da ^Dprobam ^Bmzvalo me zabranjeno ^Evoće s raznih ^Agrana.

Sad žalim ^Dda al' šta sam ^Eznao ja t^Ai si bila jos dev^F#mojčica ^Dleteo je kao l^Eeptir tvoj ^Dčupera^Ak Drugi bi ^Dsve imalo ^Esmisao, ^Adrukčije bih život ^F#mdisao da sam ^Dznao da ^Epostojiš... ^Fdim7Olivera^A

^DMožda sam, a da ^F#mnisam znao, pr^C#med isti izlog^D s tobom stao. ^BmMožda smo zajedno iz ^Evoza negde ^Asišli. ^DMošda si sasvim ^F#mblizu bila ^C#mulicom mojom ^Dprolazila ^Bmi možda smo se na^E trenutak m^Aimoišli.

Sad žalim ^Dda al' šta sam ^Eznao ja, ^Ati si ^C#mbila jos devoj^F#mčica... da^Dleko od moga ok^Ea i mog p^Dera^A. Drugi bi ^Dsve imalo ^Esmisao, ^Ane bih ^C#msvakoj pesme ^F#mpisao, da sam ^Dznao da ^Epostojiš... ^Fdim7Olivera^A.

Drugi bi ^Dsve imalo ^Esmisao, ^Aja bih ^C#miz te gužve ^F#mzbrisao, ^Di nikom ne bi bilo j^Easno šta ja to ^Dsme^Aram. Znao bih ^Dgde da sebi ^Enađem mir; ^Askrio s^C#me u tamni m^F#manastir, ^Dčekao da ti od^Erasteš... Ol^Dive^Ara.